Our core beliefs - Serbian (pdf)
Christian Democrats A value-oriented concept party - Serbian (pdf)
Christian Democrats A value-oriented concept party2 - Serbian (pdf)
Naša najvažnija pitanja
Sloboda izbora za porodice sa decom
Porodica je naša najvažnija zajednica. Ona je mesto na kome smo primeceni i voljeni kao jedinstveni pojedinci onakvi kakvi smo. Porodica nam je potrebna da bismo mogli rasti i razvijati se. Porodica koja dobro funkcioniše stvara bezbednu decu i bezbedne odrasle. Zato su i roditelji tako važni, a njima je potrebna sva podrška koju mogu dobiti u svooj važnoj ulozi. Kao jedina partija, Mi želimo sacuvati brak ovakav kakav je danas.
Hrišcanski demokrati žele da pomažu porodicama, ne da sa njima upravljaju. Mi polazimo od dece i od njihovih potreba. Zato tražimo vašu podršku da bismo mogli dati roditeljima vecu vlast da sami odlucuju o tome kako žele formirati svoj život.
Vecina današnjih roditelja želi da dobije mogucnost da provodi više vremena sa decom. Zato mi Hrišcanski demokrati želimo uvesti potporu za cuvanje i vaspitanje dece, všrdnadsbidrag, što bi znacilo da je opština odgovorna za to da materijalno nadoknadi roditelje koji odaberu da se sami brinu o svojoj deci dok su ista mala.
Mi odbijamo svaki pokušaj prinudne podele roditeljskog osiguranja. Želimo, medutim, nakon roditeljskog osiguranja da uvedemo 300 decjih dana u vrednosti od 60.000 kruna. To bi roditeljima omogucilo da smanje radno vreme dok su im deca mala. Mi takode želimo popraviti materijalnu situaciju porodica sa decom putem duplo povecanog decjeg doplatka na koji se placa porez. Na taj nacin se povecaje pravda jer onaj ko placa manje poreza tako više zadrži.
Bezbednost i mir koji je potreban za ucenje u školi
Zlostavljanje [mobing], svadljivi ucenici i uvredljive reci su, nažalost, svakodnevnica u mnogim školama. Takvo stanje Hrišcanski demokrati žele da izmene. Škola treba da svakom uceniku pruži znanje i da zajedno sa roditeljima vaspitava ucenike da postanu gradani sa osecajem odgovornosti. A u školi treba da vlada nulta tolerancija na zlostavljanje.
Deca su razlicita a svaki ucenik ima pravo da bude primecen i cenjen polazeci od njegovih vlastitih preduslova. Škola je dužna da obrati pažnju na ucenike sa posebnim problemima u savladivanju školskog gradiva, ali isto tako i na ucenike koji poseduju sposobnost brzog shvatanja. Svaki poje-dinac mora da dobija zadatke koji stimulišu njegov razvoj, kako u pogledu ucenja tako i u socijal-nom pogledu. Svi ucenici koji završavaju osnovnu školu moraju dobro da znaju švedski jezik. Da bi se poboljšalo znanje švedskog jezika, potrebna su znatna ulaganja.
Mi takode želimo cešcu saradnju izmedu škole i kuce, jer je to preduslov za dobar uspeh ucenika. Ucenici i njihovi roditelji trebaju npr. da imaju pravo da biraju onu školu i onu vrstu pedagogije koja njima najbolje odgovara.
Nega i društvena briga dostojne poštovanja
Hrišcanski demokrati su se uvek borili i uvek ce se boriti za pravo svih ljudi na bezbednu i poš-tovanja dostojnu društvenu brigu o starijim licima. Zato tražimo vaše poverenje za politiku koja covekovu vrednost stavlja u centar.
Mi se zalažemo za bezbednu, covecnu i zajednicki financiranu društvenu brigu o pacijentu kao pojedincu i o njegovoj rodbini. Apsolutna, jednaka i jedinstvena vrednost svakog coveka mora nam uvek biti zvezda vodilja.To znaci da svi ljudi trebaju da imaju pravo na negu i lecenje bez obzira na njihove godine života i na druge okolnosti. Pacijenat treba da bude u centru pažnje i da mu se garantuje dostojanstvena nega.
Stariji doseljenici moraju da imaju mogucnost da stanuju u blizini ili zajedno sa ljudima koji imaju isti maternji jezik. Prilikom zapošljavanja personala kao dodatna sposobnost treba da se ceni podatak da neko govori maternji jezik doticnih starijih lica.
Mi želimo uvesti garanciju dostojanstva, värdighetsgaranti, što izmedu ostalog znaci da mora biti dovoljno radnog kadra da niko ne bi bio zaboravljen nego da bude primecen i da mu se pruži nega. I niko ne bi trebao da umre u samoci.
Privreda u procvatu pruža blagostanje
Naša zemlja je puna kreativnih i marljivih ljudi. Sada je potrebna politika koja ce iskoristiti te mogucnosti. Nova radna mesta se otvaraju kada pojedinci dodu na ideju da je osnivanje i razvijanje preduzeca posao za koji se vredi zalagati. Pragovi koji te pojedince ometaju u tome moraju biti uklonjeni.
Zato Hrišcanski demokrati žele da preduzimljive privatnike oslobode zbrke propisa i gomile formulara tako što bi ukinuli bespotrebne propise. Danas poslodavci moraju da placaju dio plate radnicima koji su dugorocno na bolovanju. Rezultat toga je da je ljudima sa slabijim zdravljem teže da dobiju posao. Preduzeca treba poticati da zapoš-ljavaju a ne obratno. Zato treba da se ukine sufinanciranje plate za vreme bolovanja, sjuklönen, a period u kome sada poslodavci moraju da placaju mora se smanjiti na nedelju dana. Da bi se olak-šala preduzimljivost u predgradima naših vecih gradova, moraju se preduzeti narocita ulaganja, npr. pomoc za rizik kapitala.
Sa više novih radnih mesta dobijamo i više sredstava za neohodna ulaganja, izmedu ostalog u negu i u društvenu brigu.
Švedski jezik i zaposlenje su kljuc integracije
Društvo koje se dobronamerno odnosi prema cinjenici da smo razliciti postaje bogatije. Bolja celina se stvara kada se razlicitosti medusobno nadopunjuju. Mi to, medutim, vrlo cesto zaboravljamo, a tada bojazan od razlicitosti vodi u diskriminaciju. To primecujemo na poslu, u pravosudu i u restoranskim redovima. Protiv toga se moramo boriti na sve nacine.
Priznati raznolikosti nije isto što i zažmuriti na mogucnost da dode do sukoba. Sukobi se moraju rešavati medusobnim poštovanjem polazeci od zajednickih kulturoloških i demokratskih vrednosti koje imamo u našem društvu i što mi kršcanski demokrati nazivamo “eticki minimum”.
Švedski jezik otvara mogucnosti za socijalnu zajednicu i predstavlja put na švedsko tržište rada. Nastava švedskog jezika treba da se kombinuje sa praksom, šegrtskim mjestom ili sa poslom.
Užasno je malo izbjeglica koji se sami izdržavaju cak i nakon pet godina od dana kada budu prihvaceni u opcini Rani kontakt sa švedskom radnom sredinom je odlucujuci faktor za povecanje šansi za dobijanje posla. Zato se te mere moraju preduzeti vec prilikom podnošenja zahteva za azil, bez obzira na to da li ce doticno lice dobiti dozvolu boravka ili ne.
Najsnažnija mera za sprecavanje segregacije je nastojanje da se u svim stambenim podrucjima izmeša stanovništvo. Za to je potrebno više stanova, ali isto tako mogucnost da veci broj ljudi budu vlasnici svojih stanova.
Bezbednost na ulicama i trgovima
Mnogi ljudi osecaju bojazan da bi mogli biti izloženi nasilju koje se širi . Policijske stanice se zatvaraju a stariji ljudi se izlažu opasnosti da budu izolovan zbog toga što se ne usuduju da izade napolje nakon što se smraci. Niko ne bi trebao da oseca strah da ce biti izložen nasilju ili opljackan.
Hrišcaski demokrati žele zato da daju Policiji dovoljno sredstava da bi se mogla boriti i protiv takvih krivicnih dela kao što su krade, provale i zlostavljanja tako da se ponovo možemo osecati bezbedno u stambenim podrucjima, na ulicama i trgovima te u vlastitoj kuci. Moramo zaposliti više policajaca doseljenickog porekla a prisustvo Policije u našim predgradima mora da se pojaca.
Isto tako društvo mora jasno pokazati da ne prihvata ravnodušnost ili pasivnost prema nekom coveku koji se nade u nevolji. Hrišcanski demokrati žele zato uvesti zakon o hrabrosti gradana koji bi svakom pjedincu nalagao da, polazeci od situacije i njegovih vlastitih preduslova, pomogne sugradaninu koji je u nevolji. Takav zakon bi pojacao covecnost a smanjio kriminalnu delatnost.
DA! Glasajte za nas dana 17. septembra
Po mom mišljenju na izborima 17. septembra ce se raditi o tome da se izmeni društvo. O moguc-nostima porodice da se održi i da njeni clanovi dobiju vremena jedni za druge. O sredini u kojoj deca odrastaju. O pravu starijih lica da na svojoj kosi osete povetarac i da cuju ljubaznu rec. O društvu lišenom diskriminacije. Radice se o radosti koju donosi održiva preduzetnicka ideja. O sjaju koji se pojavi u ocima onoga ko dobije obaveštenje – dobili ste posao! Pred vama je važan izbor. Svojim glasom možete da odaberete da podržite takve izmene. Ili da glasate za razvoj društva koji sada vidimo.
Ako želite, kao ja, da se zalažete za društvo koje je za sve nas i u kome postoje i bezbednost i sloboda izbora, onda cete svoj glas dati Hrišcanskim demokratima.
Jeran Heglund, Göran Hägglund,
voda Partije.
Hrišcanski demokrati
Partija sa idejama usmerena na vrednosti
Partija Hrišcanski demokrati nije osnovana zato da bi štitila interese neke posebne društvene grupe, nego da pospešuje ideje sa osnovom u hrišcanskoj etici. Ime naše partije ukazuje na to da smo mi pobornici demokratije zasnovane na hrišcanskom shvatanju coveka i hrišcanskim osnovnim vrednostima. Svi koji dele naše ideje su dobrodošli u našu partiju.
Partija sa idejama usmerena na vrednosti Partija Hrišcanski demokrati je partija sa idejama usmerena na vrednosti. Vizija društva usmerenog na vrednosti može se opisati na sledeci nacin: verno stvarnosti i održivo shvatanje coveka koje je prihvaceno od gradana stvara najbolje preduslove za dobro društvo.
Ljudska vrednost sveobuhvatni princip
Pravo na život je osnovni preduslov ostalih ljudskih prava. Ljudska vrednost mora da važi kao sveobuhvatni princip za celo polje politike. Ljudski život je nepovrediv a svi ljudi imaju jednaku vrednost.
Personalisticko shvatanje coveka
Personalizam je alternativa hrišcanskih demokrata individualizmu i kolektivizmu i shvatanje coveka koje odgovara stvarnosti. Za nas pojedinac nije sam za sebe dovoljan i nezavisan od drugih, ali nije ni samo anonimni zubac u zupcaniku velike društvene mašinerije. Svaki covek je jedinstven, ali mu je potrebna zajednica sa drugima da bi se mogao razvijati. Svaki covek je roden u kontekstu drugih ljudi sa medusobnom zavisnošcu. Covek ima kako telesne i duševne tako i duhovne potrebe. Obzirom na to Hrišcanski demokrati u svom društvenom radu polaze od covekove celovitosti a naglasak stavljaju na covekovu potrebu za zajednicom.
Najvažnija zajednica je porodica. U toj maloj grupi clanovi porodice imaju mogucnost da osete ljubav, brigu i razumevanje, ali isto tako da se nadu pred zahtevima i da prihvate odgovornost.
Covekovo nesavršenstvo
Naše shvatanje coveka polazi od toga da je covek razuman i da zna izabrati izmedu toga da pravi dobra i loša dela i da je odgovoran za svoja vlastita dela. Covek može ciniti dobra dela, ali jedan brzi osvrt na istoriju 1900-tih godina ukazuje na to da covek isto tako može napraviti i veoma veliko zlo. Covek je nesavršen.
Saznanje o tom nesavršenstvu navodi nas npr. na to da težimo ka podeli vlasti, da pojedinci ili pojedine grupe ne bi dobili suviše veliku vlast, a ono nas cini poniz-nima pred vlastitom politickim ulogom. Hrišcanski demokrati takode ne veruju da je moguce izgraditi perfektno carstvo srece na ovom svetu. Saznanje o našoj nesavršenosti cini takode da uvidamo da svi možemo pogrešiti i da svako zaslužuje novu šansu.
Razmišljanje o upravljanju
Razmišljanje o upravljanju znaci da covek ima odgovornost da koristi i cuva, umesto da cepa, baca i troši. Sve što radimo utice i na sadašnjost i na buducnost. To se odnosi na sve oblasti u društvu, ali možda najpre na shvatanje društvene ekonomije i covekove sredine. Hrišcanski demokrati se protive nalicjima potrošackog društva koja su dovela do materijalisticki inspirisane filozofije cepanja i bacanja. To nas je dosada dovelo do neodgovornog ponašanja sa zagadenjem vazduha, vode i tla.
Princip subsidijarnosti
Taj princip je orude u poslu koji se svodi na to da odluke treba da se donose na najnižem mogucem nivou koji zadovoljava svrhu. U to što porodica sama može da odluci opština se ne treba da meša. To što opštine mogu same da reše ne sme biti predmet za Parlamenat i Vladu. Na isti nacin EU ne treba da rukovodi sa tim što Švedska na najsvrsishodniji i najbolji nacin sama može da obavi. Subsidijarnost cesto podrazumeva decentralizaciju, ali ona ponekad može dovesti do toga da se odluke prenesu na viši nivo. Tako se npr. veliki problemi u vezi sa covekovom sredinom najbolje rešavaju na evropskom i na internacionalnom nivou.
Princip solidarnosti
Solidarnost se može definisati kao covekoljublje i ljubav, cija polazna tacka je Zlatno pravilo - sve što želiš da ljudi tebi cine, cini i ti njima. Mi želimo da zaštitimo život, slobodu i dostojanstvo svih ljudi, bez obzira na geografsku udaljenost. Želimo da budemo solidarni sa slabima i ugnjetovani-ma, da težimo ka socijalnoj pravdi, da izjednacimo strukturalne nepravde i da stvorimo pravilnu raspodelu društvenih dobara. Svi su uracunati i ukljuceni u društvenu zajednicu. To je ono što mi zovemo prncip solidarnosti.
Hrišcanski demokrati
Partija sa idejama usmerena na vrednosti
Istorija ukratko
Švedska partija Udruženje Hrišcanskih Demokrata, Kristen Demokratisk Samling (KDS), je osnovana 1964. godine. Prvi voda te partije je bio Birger Ekstedt. Nakon smrti Birgera Ekstedta, 1973. god., vodstvo Partije je preuzeo Alf Svensson a na tom položaju isti je ostao sve do 2004. godine kada je za novog vodu Partije izabran Jeran Heglund, Göran Hägglund. Ova partija je 1996. godine promenila ime u Hrišcanski demokrati, Kristdemokraterna (kd).
Izborni rezultati
Broj osvojenih glasova na izborima je bio relativno skroman kroz dugi niz izbora. U periodu od 1964. do 1982. godine se kretao izmedu 1,4 i 1,9 procenata. Za izbore 1985. godine ova partija je sklopila saradnju sa Partijom centra, centerpartiet. U okviru ove izborne kartele Partija je osvojila 2,6 procenata glasova i dobila jedno zastupnicko mesto u Parlamentu.
Na izborima 1991. godine Partija je napravila prodor i dobila 7,1 procenat glasova. Iz ove partije je u parlamenat izabrano 26 poslanika, a Partija je dobila odgovornost da sacini vladu zajedno sa Patrijom centra, Liberalnom partijom, folkpartiet i Konzervativnom partijom, moderaterna. Hrišcanski demokrati su dobili tri ministra u Vladi; voda Partije Alf Svensson je postao ministar za pomoc zemljama u razvoju, bistšndsminister, i zamenik ministra inostranih poslova, Inga Davidsson je postala ministar javnih službi, civilminister, a Mats Odell ministar komunikacija i transporta, kommunikationsminister.
Na izborima 1994. godine Partija je osvojila 4,1 procenat glasova uz 15 mesta u Parlamentu i ponovo je prešla u opoziciju.
Na izborima 1998. godine Partija je osvojila 11,8 procenata glasova te je dobila 42 kršcansko-demokratska poslanika u Parlamentu.
Na poslednjim izborima za Parlamenat, 2002. godine, Hrišcanski demokarati su dobili 9,1 procenat glasova i 33 poslanika u Parlamentu.
Vec od svog osnivanja Partija je dobila predstavnicka mesta u opštinskim skupštinama u raznim delovima zemlje. Ta reprezentacija je stalno rasla i tokom godina je postepeno izgradivana i na podrucju sekundarnih opština, landsting. Na taj nacin su izabrani predstavnici Partije sticali politicku kompetenciju i parlamentarno iskustvo.
Osim toga partija Xrišcanski demokrati je danas predstavljena i u EU-parlamentu sa jednim zastupnickim mestom.
1987. godina - novi program i novo ime
Partija je 1987. godine napravila potpunu reviziju svog programa i promenila ime u Hrišcansko-demokratska društvena partija, Kristdemokratiska Samhällspartiet, sa skracenicom KdS. Godine 1993. napravljena je nova revizija partijskog programa a 1996. god. Partija je još jednom promenila ime. To novo ime je Hrišcanski demokrati, Kristdemokraterna. Simbol Partije je bela šumarica sa tamno-plavom pozadinom. Današnji principijelni program je usvojen na zemaljskom kongresu Partije, rikstinget, u Piteu, Piteå, u junu 2001. godine.
Partija je od 1984. godine clanica Hrišcansko-demokratske Internacionale (CDI). Partija je 1995. godine postala punopravna clanica EPP-a, koji je savez hrišcansko-demokratskih partija Evrope.
Najvažnija pitanja
Profil ove partije je usmeren na znacaj etike/morala za društvo koje je dobro, na osnovni znacaj porodice i škole, na pitanja nege i društvene brige i na internacionalnu solidarnost.
Naša organizacija
Hrišcansko-demokratska Partija (Hrišcanski demokrati) je politicka partija koja se, zajedno sa svojim udruženim savezima, Hrišcansko-demokratskim Savezom omladine, Kristdemokratiska Ungdoms-förbundet (KDU), Hrišcansko-demokratskim Savezom žena, Kristdemokratiska Kvinno-förbundet, te Hrišcanskodemokratskim Savezom seniora, Kristdemokratiska Seniorförbundet, zalaže za demokratsko društvo zasnovano na hrišcanskom pogledu na coveka i na hrišcanskim osnovnim vrednostima.
Partija Hrišcanski demokrati broji danas preko 24.000 clanova a partijska organizacija se uglavnom sastoji od tri nivoa; mesno odeljene (obicno odgovara jednoj opštini) rejon (odgovara jednom srezu) i državna organizacija (cela država). Clanovi su baza vlasti. Uticaj koji imaju clanovi se vrši direktno od clanova na nivou mesnih odelenja i od zastupnika koje clanovi biraju za sreske nivoe i za državni nivo.
Svaki clan ima pravo da iznese predlog o tome kakav stav Hrišcanski demokrati treba da zauzmu kada se radi o razlicitim politickim pitanjima. To se radi tako što izvesni clan napiše svoj predlog, motion, Zemaljskom kongresu Hrišcanskih demokrata, Kristdemokraternas Riksting (kongress). Na Zemaljskom kongresu se razmatraju svi predlozi, cak i oni koje Partija na mesnom i na regionalnom nivou ne podržava.
Mesna odelenja
Svaki clan pripada nekom od mesnih odelenja, obicno u mestu u kome isti stanuje. Najviši organ za donošenje odluka na mesnom nivou je godišnja skupština, šrsmötet. Svi clanovi imaju pravo da prisustvuju na godišnjoj skupštini, da iznose predloge i da glasaju. Na godišnjoj skupštini se bira Uprava mesnog odelenja koja ima zadatak da vodi posao u mesnom odelenju izmedu godišnjih skupština. Na godišnjoj skupštini se takode biraju zastupnici koji predstavljaju mesno odelenje na godišnjoj skupštini rejona, distriktets šrsmöte (distriktstämman).
Mesno odelenje je zaduženo za vodenje opštinske politike, vrbovanje clanova, formiranje javnog mišljenja o hrišcansko-demokratskoj politici, organizovanje obrazovanja i aktivnosti te za vodenje izborne kampanje.
Uprava mesnog odelenja je ta koja odlucuje o tome koji clanovi trebaju da predstavljaju Partiju u opštinskim savetima. Uprava mesnog odelenja je osim toga zadužena za to da se sprovedu odluke koje su clanovi doneli na godišnjoj skupštini.
Rejon
Sva mesna odelenja ukljucena su u neki rejon. Godišnja skupština rejona, Distriktstämman, distriktets šrsmöte, je najviši organ za donošenje odluka u rejonu. Svi clanovi imaju pravo da prisustvuju na godišnjoj skupštini i da daju predloge. Pravo glasa, medutim, imaju samo oni clanovi koje su mesna odelenja izabrala kao svoje zastupnike. Na godišnjoj skupštini rejona bira se Uprava rejona koja je odgovorna za politiku na nivou sekundarne opštine/regije i za biranje clanova koji ce predstavljati Partiju u razlicitim savetima i upravama sekundarne opštine/regije. Na godišnjoj skupštini rejona takode se biraju zastupnici koji trebaju da predstavljaju rejon na Državnom kongresu Partije.
Zadatak Uprave rejona je da vodi poslove rejona izmedu skupština i da sprovodi u delo odluke koje donese Skupština rejona. Rejon podržava mesna odelenja u njihovom radu na vrbovanju clanova, organizovanju obrazovanja i u aktivnostima, u vodenju opštinske politike i dr. Rejon je takode zadužen za rešavanje pitanja koja su suviše obuhvatna za pojedino mesno odelenje i koja se lakše rešavaju zajednicki od strane više lokalnih odeljenja. U vreme izbora rejon vodi regionalnu izbornu kampanju i koordinira delatnost vezanu za izbore u okviru rejona.
U svakom rejonu postoji po jedan sekretarijat a najveci broj rejona ima po jednog zaposlenog tzv. zastupnika, ombudsman.
Organizacija na nivou države
Najviši organ za donošenje odluka u Partiji je Zemaljski kongres koji se održava svake godine u nedelji nakon Ivandana. Zemaljski kongres, koji se sastoji od oko 300 zastupnika sa pravom glasa, odlucuje o politici Partije i bira Upravu partije. Uprava Partije vodi Partiju izmedu zemaljskih kongresa a predsednik Uprave partije je voda partije Jeran Heglund, Göran Hägglund. Uprava Partije vodi politiku partije na nivou države i odgovara za istu. Organizacioni razvoj Partije vodi se kroz podršku radu rejona i mesnih odelenja. za pomoc u svom radu Uprava Partije ima jedan sekretarijat, (direkciju Partije) koji je smešten u Starom Gradu, Gamla Stan, u Štokholmu.
Svake godine u oktobru se održava zasedanje Skupštine Partije, partifullmäktige. Slicno kao i Zemaljski kongres i Skupština Partije se sastoji od predstavnika rejona i Uprave Partije. Zadatak Skupštine Partije je da odlucuje o budžetu Partije i o planu delatnosti te o planiranju pred izbore. Osim toga Skupština Partije razmatra predloge koji se ticu partijske organizacije.